Argentinski Sindrom

Juce poslepodne smo proveli na plazi Albatros, odmah pored Hercegnovskog skvera. Cene suncobrana I lezaljki se krecu od jedan do dva Eura.

Narucih tri suncobrana I tri lezaljke. Tri Crnogorca sede dok jedan sklapa. Trebalo im je skoro pola sata da sve nameste. U jednom momentu sam se toliko iznervirao da sam prenosio postolje za suncobrane sam da ubrzam proces.

Za veceru smo se popeli stepenice I uzeli bus za Kotor. Tu gore kod autobuske stanice smo sreli Trifka, Crnogorskog “ in-closet” facu koji nam je sredio smestaj.Na posletku nam je prisao policajac I trazio dokumente. Indentifikacija je nekako prosla I sv se zavrsilo uz turisticku fotografiju.

Put so Kotora je bio, jednom recju avantura. Vozac autobusa bi pobedio na bilo kakvom reliju. Za nekih 40 minuta I 2.5 Eura stigli smo u Kotor. Stari grad je impresivan, cist is pun kafica I restorana. Cak su I zidine iznad grada osvetljene. Na brzinu smo nasli restoran sa televizijom da bih usput gledali ENGLESKA-SVEDSKA.

Posle tekme prosetasmo po starom gradu I onda nazad busom u Herceg Novi.

Sjutra dan ili bolje receno jutros, smo iznajmili poveci brod I Kapetan Dragan nas je ukrcao u svoju brodicu po imenu "Norma II" i spremio ronilacku opremu. U nasoj grupi je bio i Nemac Stefan sa nasom devojkom. Oni su inace na doktoratu iz genetike I zive u Kelnu.

Krenuli smo istim putem, znaci Zanjice, pa Mamula I Prevlaka. Stadosmo kod nekog Austrougarskog ratnog broda koji se nalazi na nekih 40 metara dubine. Branko nije uspeo da se spusti je ga je mucio pritisak u usima a u sledecm zaronu je cak I prokrvario na nos.

Dobro, posle smo otisli do nekih podvodnih pecina, nista narocito ali OK da se ubije preostali kiseonik. Za kraj smo ostavili rucak u Rosama. Ustvari Rose su recimo neki vrhunac ovog dela Boke Kotorske.

Cim smo stigli nazad, platismo za ovu osrednje zanimljivu avanturu I brze-bolje na tusiranje pre SCG-SLONOVI. Boris I dalje lezi komiran u sobi I previja se od “ledjnih bolova”.

Ronjenje je bilo stvarno jeftino. Platili smo 20 Eura za kiseonik I 15 Eura za opremu. Jedino sto nema sta tu da se vidi osim par potonulih olupina, 2 vrste ribe i jezeva.

Argentiski Sindrom nas je opet inficirao. Vodili smo 2:0 ali na kraju izgubismo 3:2. Sve je opet izgledalo onako jadno I bedno, jednom recju sramota.

Sandra ima suncanicu I moze lako biti da sjutra Sandra, Boris I Sale krenu putem Beograda. Branko I ja smo iznajmili sofera za 130 Eura da nas vozi po Crnoj Gori. Planiramo da odemo na Ostrog, Cetinje I da provedemo zadnju noc u Budvi.U Budvi se nadamo boljem nocnom zivotu.

Petak se blizi a I nas melanholicni trip po Crnogorskom primorju. Verujem da ce Argentinski sindrom da drma ove ljude ovde jos dugo vremena. K'o sto kaze nas "Kapetan Dragan", treba krenut' od osnovne skole da bi se sto napravilo odje. I ja tako mislim.

Crnogorski mentalitet je neatraktivan, mozda je OK za Srbijance ali ceo svet ocekuje vise od turisticke destinacije. Bojim se da strani turisti trenutno ovde mogu samo da se razocaraju.

Crnogorski turizam ima potencijal kao I nas fudbal, nikakav...