Svi smo se razboleli. Sandra je dobila suncanicu, Borisa odkidaju ledja a Sale I ja kuburimo sa neopisivim stomacnim bolovima. Provalili smo da je to sve od povrca koje smo jeli u malom Bokokotorskom mestascu Rose.
U Rosama nema reke pa mestani skupljaju kisnicu. Istom tom kisnicom peru sve pa I hranu sa kojom smo se otrovali. Tako rece doktorka iz apoteke gde je Sale trazio lekove.
Elem, Branko I ja smo juce ujutro zapalili sa privatnim soferom na jednodnevni izlet po Crnoj Gori ukljucujuci neverovatne serpentine na starom putu od Kotora do Njegusa, staru Crnogorsku prestonicu Cetinje, Lovcen I hriscansku svetinju Ostrog. Na kraju dana smo se spustili u Budvu da premocimo.
Juce sam nacuo od ovih Crnogorskih domorodaca da je pozeljno da se proveze starim Njeguskim putem. Put je stvarno neopisiv. Serpentine se dizajnirane za vreme Austrougarske i ona ulica u San Francisku je smesna u poredjenju na ove krivine. Sa vrha planine se vidi kompletna Boka Kotorska i okolina.
Njegusi se nalaze na vrh planine I odavde potice poznati prsut I sir I naravno njegovo velicansto, Petar Petrovic Njegos. Posetili smo njegovu rodnu kucu I popeli smo se cak I na Lovcen sto je nekih sat vremena od Njegusa.
Na samom vrhu Lovcena se nalazi Njegosev mauzolej a ta ista prostorija gde se nalazi ogroman mermerni spomenik je oblozena sa 18 kilograma zlata, poklon Italije. Iscrpljeni od bolesti I nespavanja jedva smo se popeli na vrh, preko 400 stepenica.
Pogled sa vidikovca se proteze na cak %70 Crne Gore i ponekad. Posle jake kise naziru se I konture Italijanske obale.
Sledeci sto je Cetinje. Rucali smo u kafani pored muzeja kralja Nikole. Jeo sam domaci pasulj sa kobasicom I palacinke sa belim eurokremom. Kratko smo usli u Njegosevu biljardu I muzej. Njegos je prvi doveo bilijar iz Italije I ucio Crnogorce da igraju bilijar.
Posle rucka smo krenuli putem Ostroga. Oduvek sam imao zelju da vidim taj, u planinu utkan manastir. Kad covek dodje pod Ostrog I ugleda ovu svetinju desi se cudo. Bez obzira koliko se covek smatra pobozan ili ne, u ovim trenutcima I bezboznik sigurno shvata snagu religije I verovanja u svevisnjeg.
Parkirali smo auto na parking tacno ispred samog ulaza u manastir. Slikanje je zabranjeno. Ulaz je slobodan. Prodjosmo malim stepenicama pored konaka. Sa desne strane kilometarska provalija.
Put nas odvede direktno u desni kraj manastira gde se nalazi mala crkvica. Ulaz u crkvu je visok jedno 90cm a sirok mozda 50cm. Provukli smo se kroz mala vratasca iza kojih su ne nalazila jos manja vrata. Jedva smo se provukli kroz druga vrata. Ja sam vec bio u nekom transu I poceo sam da se tresem.
Udjosmo u malu crkvicu u pecini povrsine nekih 6 kvadratnih metara. Plafon je kompletno iscrtan ikonama pravoslavnih svetinja. U desnom uglu ove male crkvice stoji svestenik koji drzi krst I moli se za dve mlade zene sto klece na kolenima.
U crkvicu je neverovatno hladno a ja plivam u znoju. Pridjoh dva koraka I nadjoh se ispred malenog otvorenog kovcega koji ne ugledah na ulasku. Urkan u crveno zlatnu tkaninu, u kovcegu leze vosti Svetog Vasilija Ostroskog. Pomolih se Bogu I poljubih ikonu naslonjenu direktno na telo Vasilijevo.
Napravih par koraka unazad onako hipnotisan. Svestenik je tiho dodao da je I crkvica na vrhu manastira otvorena. Unatraske izadjosmo kroz malena vratasca I posetismo ostale delove manastira.
Na povratku smo stali da Branko kupi cuveni Ostroski med od zalfije I domace maslinovo ulje. Mene je vec u tim momentima poceo da boli stomak. Sakrio sam se iza male trafike da izbacim sve iz sebe. Onda opet istim putem nazad prema moru. Zaspali smo k'o bebe skoro sve do Budve.
U Budvi smo nasli nocenje za 15 Eura tacno ispred starog grada. Prosetali smo malo po starom gradu i popili picence u GRECO kaficu, u samom centru starog grada. Jack&Coke I sok od borovnice kostalo je 10 Eura.
Ostavio sam Branka da uziva u flertovanju...jedva nekako sa se docepao kreveta.
No comments:
Post a Comment