The last (serbo-montenegrin) mohican

photos - slideshown | videoblog (check back soon...)

I pad je let

Sleteli smo u Beograd posle nekih cetrdesetak minuta leta iz Tivta. Montenegro Airlines, kao I Jat, leti ovu distancu nekoliko puta dnevno. Karta u jednom smeru kosta oko 70 Eura.

U poslednjem trenutku doslo je do nekih komplikacija oko mog smestaja. Na svu srecu nasao sam mali sobicak u hotelu Royal za nekih 30 Eura sto je relativno jeftino za Beograd. Hotel se nalazi u neposrednoj blizini samog centra grada, samo dva bloka od Kneza Mihajla. Jos da dodam da soba ukljucuje klimu I kablovsku televiziju.

Jos uvek slomljen I iscrpljen od bolesnog stomaka prvo vece sam izkulirao sa Igorom koji se dovezao u Beograd sa Matejom I malim Lukom cak iz Slovenije da me vidi. Popili smo picence I mada je ostala ekipa zavsila po splavovima ja sam se vratio nazad u hotel da se odmorim.

Juce je bio predivan letnji dan. Ponovo sam se nasao sa Igorom I familijom za rucak. Rucali smo u prestiznom restoranu Opera. Promocija za rucak je bila iznenadjujuca, kotleti od krokodila!Ja sam se odlucio za minestrone I sirotinjsku pastu sa maslinovim uljem I uprzenim belim lukom dok su Igor I Mateja rucali sveze povrce na zaru. Rucak nas je kostao nekih 50 Eura.

Citavo poslepodne smo setali I pili kafice u gradskim bastama. Navece sam se nasao sa Saletom da gledamo ARGENTINA-MEXICO. Gaucosi su prosli u cetvrfinale.

Vecerali smo jako kasno u popularnom Topcideskom restoranu sa pogledom da dobar deo Beograda. Bio sam oprezan sa hranom ali jednostavno je tesko da covek odoli ovakvom rostilju. Ljute paprike umalo da mi dodju glave.

Posle, privatna zuraja kod prijateljevih prijatelja. Osecao sam se kao u stare dobre zurke koje smo organizovali dok roditelji nisu bili kuci.

Beograd je dobar. Kasno se jede, izlazi, spava I brate sve ostalo dolazi kasno. Malo me cak podseca na Buenos Aires mada su kulture suste suprotnosti.

Jutros, dok pocinjem da pisem zavrsetak ove kratke avanture u taksiju na putu na aerodrom Nikola Tesla, ugledao sam stotine iscrpljenih mladih Beogradjana na povratku kuci iz klubova oko Kalemegdana.

Evo polecem kuci iz Amsterdama. Citam spostski zurnal dok se devojcica pored mene krsti. I pad je let.

Izlet pod Ostrog, Cetinje I Njeguse

Svi smo se razboleli. Sandra je dobila suncanicu, Borisa odkidaju ledja a Sale I ja kuburimo sa neopisivim stomacnim bolovima. Provalili smo da je to sve od povrca koje smo jeli u malom Bokokotorskom mestascu Rose.

U Rosama nema reke pa mestani skupljaju kisnicu. Istom tom kisnicom peru sve pa I hranu sa kojom smo se otrovali. Tako rece doktorka iz apoteke gde je Sale trazio lekove.

Elem, Branko I ja smo juce ujutro zapalili sa privatnim soferom na jednodnevni izlet po Crnoj Gori ukljucujuci neverovatne serpentine na starom putu od Kotora do Njegusa, staru Crnogorsku prestonicu Cetinje, Lovcen I hriscansku svetinju Ostrog. Na kraju dana smo se spustili u Budvu da premocimo.

Juce sam nacuo od ovih Crnogorskih domorodaca da je pozeljno da se proveze starim Njeguskim putem. Put je stvarno neopisiv. Serpentine se dizajnirane za vreme Austrougarske i ona ulica u San Francisku je smesna u poredjenju na ove krivine. Sa vrha planine se vidi kompletna Boka Kotorska i okolina.

Njegusi se nalaze na vrh planine I odavde potice poznati prsut I sir I naravno njegovo velicansto, Petar Petrovic Njegos. Posetili smo njegovu rodnu kucu I popeli smo se cak I na Lovcen sto je nekih sat vremena od Njegusa.

Na samom vrhu Lovcena se nalazi Njegosev mauzolej a ta ista prostorija gde se nalazi ogroman mermerni spomenik je oblozena sa 18 kilograma zlata, poklon Italije. Iscrpljeni od bolesti I nespavanja jedva smo se popeli na vrh, preko 400 stepenica.
Pogled sa vidikovca se proteze na cak %70 Crne Gore i ponekad. Posle jake kise naziru se I konture Italijanske obale.

Sledeci sto je Cetinje. Rucali smo u kafani pored muzeja kralja Nikole. Jeo sam domaci pasulj sa kobasicom I palacinke sa belim eurokremom. Kratko smo usli u Njegosevu biljardu I muzej. Njegos je prvi doveo bilijar iz Italije I ucio Crnogorce da igraju bilijar.

Posle rucka smo krenuli putem Ostroga. Oduvek sam imao zelju da vidim taj, u planinu utkan manastir. Kad covek dodje pod Ostrog I ugleda ovu svetinju desi se cudo. Bez obzira koliko se covek smatra pobozan ili ne, u ovim trenutcima I bezboznik sigurno shvata snagu religije I verovanja u svevisnjeg.

Parkirali smo auto na parking tacno ispred samog ulaza u manastir. Slikanje je zabranjeno. Ulaz je slobodan. Prodjosmo malim stepenicama pored konaka. Sa desne strane kilometarska provalija.

Put nas odvede direktno u desni kraj manastira gde se nalazi mala crkvica. Ulaz u crkvu je visok jedno 90cm a sirok mozda 50cm. Provukli smo se kroz mala vratasca iza kojih su ne nalazila jos manja vrata. Jedva smo se provukli kroz druga vrata. Ja sam vec bio u nekom transu I poceo sam da se tresem.

Udjosmo u malu crkvicu u pecini povrsine nekih 6 kvadratnih metara. Plafon je kompletno iscrtan ikonama pravoslavnih svetinja. U desnom uglu ove male crkvice stoji svestenik koji drzi krst I moli se za dve mlade zene sto klece na kolenima.

U crkvicu je neverovatno hladno a ja plivam u znoju. Pridjoh dva koraka I nadjoh se ispred malenog otvorenog kovcega koji ne ugledah na ulasku. Urkan u crveno zlatnu tkaninu, u kovcegu leze vosti Svetog Vasilija Ostroskog. Pomolih se Bogu I poljubih ikonu naslonjenu direktno na telo Vasilijevo.

Napravih par koraka unazad onako hipnotisan. Svestenik je tiho dodao da je I crkvica na vrhu manastira otvorena. Unatraske izadjosmo kroz malena vratasca I posetismo ostale delove manastira.

Na povratku smo stali da Branko kupi cuveni Ostroski med od zalfije I domace maslinovo ulje. Mene je vec u tim momentima poceo da boli stomak. Sakrio sam se iza male trafike da izbacim sve iz sebe. Onda opet istim putem nazad prema moru. Zaspali smo k'o bebe skoro sve do Budve.

U Budvi smo nasli nocenje za 15 Eura tacno ispred starog grada. Prosetali smo malo po starom gradu i popili picence u GRECO kaficu, u samom centru starog grada. Jack&Coke I sok od borovnice kostalo je 10 Eura.

Ostavio sam Branka da uziva u flertovanju...jedva nekako sa se docepao kreveta.

Argentinski Sindrom

Juce poslepodne smo proveli na plazi Albatros, odmah pored Hercegnovskog skvera. Cene suncobrana I lezaljki se krecu od jedan do dva Eura.

Narucih tri suncobrana I tri lezaljke. Tri Crnogorca sede dok jedan sklapa. Trebalo im je skoro pola sata da sve nameste. U jednom momentu sam se toliko iznervirao da sam prenosio postolje za suncobrane sam da ubrzam proces.

Za veceru smo se popeli stepenice I uzeli bus za Kotor. Tu gore kod autobuske stanice smo sreli Trifka, Crnogorskog “ in-closet” facu koji nam je sredio smestaj.Na posletku nam je prisao policajac I trazio dokumente. Indentifikacija je nekako prosla I sv se zavrsilo uz turisticku fotografiju.

Put so Kotora je bio, jednom recju avantura. Vozac autobusa bi pobedio na bilo kakvom reliju. Za nekih 40 minuta I 2.5 Eura stigli smo u Kotor. Stari grad je impresivan, cist is pun kafica I restorana. Cak su I zidine iznad grada osvetljene. Na brzinu smo nasli restoran sa televizijom da bih usput gledali ENGLESKA-SVEDSKA.

Posle tekme prosetasmo po starom gradu I onda nazad busom u Herceg Novi.

Sjutra dan ili bolje receno jutros, smo iznajmili poveci brod I Kapetan Dragan nas je ukrcao u svoju brodicu po imenu "Norma II" i spremio ronilacku opremu. U nasoj grupi je bio i Nemac Stefan sa nasom devojkom. Oni su inace na doktoratu iz genetike I zive u Kelnu.

Krenuli smo istim putem, znaci Zanjice, pa Mamula I Prevlaka. Stadosmo kod nekog Austrougarskog ratnog broda koji se nalazi na nekih 40 metara dubine. Branko nije uspeo da se spusti je ga je mucio pritisak u usima a u sledecm zaronu je cak I prokrvario na nos.

Dobro, posle smo otisli do nekih podvodnih pecina, nista narocito ali OK da se ubije preostali kiseonik. Za kraj smo ostavili rucak u Rosama. Ustvari Rose su recimo neki vrhunac ovog dela Boke Kotorske.

Cim smo stigli nazad, platismo za ovu osrednje zanimljivu avanturu I brze-bolje na tusiranje pre SCG-SLONOVI. Boris I dalje lezi komiran u sobi I previja se od “ledjnih bolova”.

Ronjenje je bilo stvarno jeftino. Platili smo 20 Eura za kiseonik I 15 Eura za opremu. Jedino sto nema sta tu da se vidi osim par potonulih olupina, 2 vrste ribe i jezeva.

Argentiski Sindrom nas je opet inficirao. Vodili smo 2:0 ali na kraju izgubismo 3:2. Sve je opet izgledalo onako jadno I bedno, jednom recju sramota.

Sandra ima suncanicu I moze lako biti da sjutra Sandra, Boris I Sale krenu putem Beograda. Branko I ja smo iznajmili sofera za 130 Eura da nas vozi po Crnoj Gori. Planiramo da odemo na Ostrog, Cetinje I da provedemo zadnju noc u Budvi.U Budvi se nadamo boljem nocnom zivotu.

Petak se blizi a I nas melanholicni trip po Crnogorskom primorju. Verujem da ce Argentinski sindrom da drma ove ljude ovde jos dugo vremena. K'o sto kaze nas "Kapetan Dragan", treba krenut' od osnovne skole da bi se sto napravilo odje. I ja tako mislim.

Crnogorski mentalitet je neatraktivan, mozda je OK za Srbijance ali ceo svet ocekuje vise od turisticke destinacije. Bojim se da strani turisti trenutno ovde mogu samo da se razocaraju.

Crnogorski turizam ima potencijal kao I nas fudbal, nikakav...

Herceg Novi - Skver

Tu samo na glavnom Skveru u Herceg Novom. Danas je oficijelno otvorena turisticka sezona a Crnogorci polako zavrsavaju ulicne radove tacno ispred nase kuce. Vidim neki bosancerosi rade na obnavljanju stare turske kaldrme.

Juce smo se stvarno lepo proveli. Ustali smo negde oko 9 ujutro. Majstor Rale nam je obecao malu barku sa Tomos 4 motorcicem. Branko, Sale I ja smo se zaputili u Meljine da se dogovorimo o detaljima.

Sredismo sve za nekih 30 Eura I jos nam Rale dade i par harpuna, plasticni frizider I jednu masku. Krenusmo nas trojica iz Meljina prema Herceg Novom ali cim smo se odmakli od obale motor se pokvario. Rale I lokalni mestani su nam to popravili za nekoliko minuta.

Nazad u Herceg Novom, Sandra I Boris su vec bili spremni da nam se pridruze. kupili smo malo goriva I pravac Rose I Zanjice. Ta dva mala mesta su tacno preko puta Herceg Novog, sa druge strane Boke, mozda nekih par kilometara udaljenosti. Nasoj maloj barci je trebalo citav sat vremena da predje tu udaljenost. Sandru smo iskrcali na prelepoj sljunkovitoj plazi pored starog maslinjaka u Zanjicama a Boris je odlucio da nas odbaci malo dalje da ronimo.

Usput smo se zavukli u neku pecinu gde je Branko zamalo razbio glavu od stenu. Srecom zaradio je samo malo jacu cvorugu na celu. Ronili smo skoro citavo popodne I borili smo se protiv omanje morune I par hobotnica. U Boki Kotorskoj voda je stvarno mirna, cita I bistra, samo sto je puna jezeva. Morali smo stvarno da vodimo racuna da se nebi vratili kuci pre vremena.

Stigli smo nazad na Skver oko 9 navece za vreme utakmice TUNIS-SPANIJA. Steta sto su izgubili Tunizani. Zasluzili su barem neresen rezultat. Zbog iscrpljenosti smo rano otisli u krevet posle setnje do Igala.

Jutros, odnosno danas, smo ustali skoro u podne I jos se dogovaramo sta da radimo. Vec smo poprimili Crnogorski naglasak a vala I navike tako da cemo tek sjutra ici da ronimo sa bocama po nekim pecinama.

Branka boli grlo, Sale je dobio upalu uha I boli da desno rame od takmicenja u zabicama. Boris se konstantno zali naledja (I evo u ovom momentu lezi na klupi) a mene jos drzi prehlada. Poceli su svi da me zezaju jer izgleda da hrcem neverovatno glasno, a o kasljanju da I ne pricam.

Lepo je ovde. Mi smo navikli na malo veci luksuz I malo brze reagovanje na nase zahteve ali se polako navikavamo. Ja pokusavam da organizujem jednodnevnu biciklisticku turneju oko Boke ali cisto sumnjam da ce da upali.

Evo nas na plazi Admiral. Sandra spava, Boris lezi na klupi I odmara ledja. Sale I Branko su u povratku iz Meljina. Direktno ispod nase kuce na Skveru je kafana Emira, Nemanje Kusturice gde sede MATEJA KEZMAN i familija.

Stigao covek na odmor posle teskog rada u Gelsenkirchenu. Snimio sam ga sa naseg balkona I u jednom trenutku pomislih da mu odnesem nase 4 karte za utakmicu protiv Obale Slonovace ali nisam imao srca. K'o sto rece Dragutinovic, igracima je najteze. Nadam se da ni jedan nikada vise ne zaigra u Srbijanskoj nacionalnoj selekciji.

I evo vracaju se Sale I Branko ali I Rale je sa njima I nesto mase rukama. Izgleda da smo mu nesto pokvarili na camcu I slomili harpun. Za 40 Eura nas je ostavio na miru.

U Kotor cemo na veceru.

Cene

Evo vec drugi dan smo u Herceg Novom i iskreno receno da nisam sa ekipom davno bi ja zapalio odavde. Herceg Novi deluje depresivno da I penzioneri okrecu ledja, garant!

Sandra I Branko su stigli predvece, dok smo se Boris, Sale i ja odmarali uz pivo u istom sport clubu preko puta kuce gledajuc utakmicu. Ogladneli smo pa krenusmo na girice u restoranu Aleksandar, nekih dvadeset minuta hoda od nase kuce.

Sto je neverovatno je da je morska hrana neverovatno skupa. Narucismo par maleckih snapera, pola hobotnice, nekoliko komada skampi i porciju neke ribe umesto girica. Boris i Branko su se opredelili za mesano meso. Pili smo lokalni shardonay koji I noije bio tako los. Cifra, nesto ispod 150 evra.

Za sutra smo planirali da iznajmimo motornu barku da zujimo po Boki I da malo ronimo. Pronasli smo par kombinacija za iznajmljivanje. Prva je kapetan Skender sa sestometarskom motornom barkom I tendom za 100 Eura na dan a druga kombinacija je slicna barka bez kapetana i tende za 40 Eura.

Samo jos da dodam da jedini razlog sto izrazavam cene u ovim postovima da imate kompletniju sliku o trenutnom turistickom standardu u Crnoj Gori. Znaci, do sada sam zakljucio da covek mora da se cenka za sve, cak i za cenu kilograma ribe u restoranu.

Mada nismo nesto preterano slikali, uskoro cu da zakacim par fotki na sajt.

Dubrovnik-Herceg Novi

Cim izadjosmo iz busa bili smo opkoljeni sa starim Dubrovcankama koje su pokusavale da nam prodaju smestaj. Ja sam mislio da je smestaj u Hrvatskoj mnogo skuplji. Za privatni smestaj su trazile oko 100 Kuna sto mu dodje nekih $13.00.

Uz malo cenkanja nasli smo lokalnog taksistu koji nas je bez problema odbacio direktno do Herceg Novog za nekih 50 Eura. Granicni prelaz Debeli Brijeg je obnovljen sa obe strane i nije bilo nikakvog zastoja.

I evo vec drugi dan smo u Herceg Novom. Upravo sedimo u restoranu pored mora I cekamo picu. Japan se jedva drzi protiv Hrvatske.

Boka Kotorska je prazna. Vidno se oseti Crnogorska nezavisnost. Ove godine kazu da ce ostati praznih dzepova. Veliki deo biznisa je dolazio iz Srbije ali izgleda da su Srbijanci odlucili za Tursku, Grcku I Egipat.

Cene smestaja su smesne. Placamo nekih 8 Eura po osobi tacno ispred mora u samom centru Herceg Novog. Uzeli smo celu trosobnu kucu sa jednim kupatilom ipored Kusturicinog restorana. Jedino sto nas malo smara su ulicni radovi koji se odvijaju po celom gradu.

Pored nase kuce je lepo namesten sportski bar gde smo sinoc gledali USA-ITALIJA. Zabari su jedva sacuvali glavu. Donovan j McBride su odigrali fantasticu utakmicu I steta je da nisu pobedili zabare.

Danas dolazi Sandra I Branko iz Beograda da nam se pridruze. Vreme je idealno. Planiramo ronjenje u Plavoj Spilji I jos neki potonuli staro-rimski grad.

Borisa otkidaju ledja. Sale je I dalje promukao od navijanja a mene I dalje drzi prehlada.

Neum

Split-Dubrovnik bi trebalo da je nekih 230 km ali voznji nikad kraja. Mi smo kao u nekom delirijumu. U Makarskoj smo stali da pojedemo burek I onda nazad na put.

A Moke je jos, dod'o I to, da se strankinje praskaju pravo. I da je u Zaostrogu u kampu svaku noc, drugu je..... Da prosli smo I Zaostrog. Ograda zahrdjala, sve zapusteno, kapiram da je u vlastistvu komsija.

I tako dok se vozimo Makarskom Rivijerom “naletismo” na putokaz za Neum! Potpuno neocekivano proci cemo I kroz nekih dvadesetak kilometara BiH teritorije.

Znaci, jos uvek jedini put do juga Hrvatske ide preko Bosne. Ovih dana najavljuju da ce da prave most da bi se direktno povezali. Jos nekih 60km do Dubrovnika i onda uz malo srece stici cemo I do Herceg Novog pre utakmice ITA-USA.

Vreme je “mestimicno oblacno” I prijatnih 90f. Klima radi. Sale bi masazu cim stignemo a ja naglas pomislih, odkud masaza u Crnoj Gori:). Sva trojica smo bas super raspolozeni. Maznuli smo po pivce u Neumu I evo nas nazad u busu...

Pusenje

I tako se mi jedva nekako docepasmo Shalke 04 stadiona gde se igrala ova kobna utakmica. Argentinci su na sve strane I neverovatno su organizovani. Jos uz njih je I veliki broj Nemackih navijaca, sto me ne cudi jer su bili zajedno I za vreme Drugog Svetskog rata.

Sale se uvalio u Plavu sekciju dok smo Boris I ja bili na suprotnoj strani stadiona, kompletno opkoljeni Argentincima. Posle nekoliko minuta I vec 2:0 Boris je iznerviran otisao medju minijaturne “nase” dok sam ja slikao I u neverici pratio utakmicu. Stvarno nemamo pojma o fudbalu. Bez obzira ko igra u toj vec sada gubitnicki “rekordnoj” reprezentaciji, I za koje Evropske klubove igraju nisu zasluzili da se njihova imena spominju barem sledecih 100 godina.

Poluvreme, 3:0, ja se polako iskradam sa Argentinske tribine I idem da utopim tugu u nasim zastavama i navijackim pesmama sa druge strane. Tuzna je to bila slika. Svi smo mi najiskrenije mislili da sigurno pobedjujemo i ta fudbalska naivnost nas je I pokopala.

Posle tekme smo satima gasili tugu silnim pivom i svetski poznatim Nemackim kobasicama. Kasno vece smo otisli u neki nas lokalni klub ali bilo je bezveze I brzo smo pobegli nazad u centar Gelsenkirchena.

Muzika cepa, organizacija na nivou nema sta. Tuzne face nasih navijaca koji jos uvek ne kapiraju sta je nas tim pretrpeo. Milos Sestic je stvarnost.

Ubrzo dolaze tekst poruke iz celog sveta i osecali smo se kao da je neko umro. I jeste, umrla je SCG zauvek a ujedno i nas nacionalni fudbal. Jedan prijatelj je cak napravio salu i pitao dali smo mi to igrali tenis!

Dobro, pevali smo mi I dalje sa nekom grupicom navijaca. Ova pesma ce mi ostati u pamcenju, “NEMA VEZE, NEMA VEZE, STO SRBIJA, NEMA VEZE”.

Boris rece da sam hrkao citavu noc. Bio sam kao u komi. Ustali smo u 4 ujutro I pravo na zeljeznicku. Destinacija-Keln Aerodrom...palimo za Split pa se spustamo u Herceg Novi. Iscrpljeni smo do bola. Sale je promukao I jedva moze da prica.

Sleteli smo u Split I kao ovce smo se poredali za pasosku kontrolu. Ovo je prvi put posle toliko vremena da smo u “susjedskoj” teritoriji posle tolikih godina. Goran, moj brat nas je vec cekao ali na zalost, radi nekih neocekivanih razloga nije mogao da nam se pridruzi. Sale je ustanovio da je zaboravio omiljene naocale na aerodromu dok sam ja zamalo izgubio novcanik za svim dokumentima I novcem.

Sada smo u busu za Dubrovnik koji bukvalno stoji u guzvi...k'o sto Boris rece, “ do sada smo I do Tajlanda mogli stic'”.

Cujemo se uskoro...

Nema Veze

Odlucili smo ipak da ne uzimamo auto jer je cifra velika a mogli bi I lako da se zagubimo posle piva I viskija. Sad trenutno smo u vozu iz Utrehta prema Gelshenkirchenu.

Atmosfera se polako popravlja. Sve vise dresova se setka po vozu. Murija na sve strane pregleda pasose. Culi smo da su Engleski huligani juce napravili neku pizdariju pa izgleda da ih traze.

Argentinci se cuju iza nas...znam ih po nacinu na koji izgovaraju Spanski. Duplo L se na Spanskom cita kao nase “lj”. U Argentini je to vec “sh”. Ma, neznam ni ja vise sta pricam. Boris, Sale I ja smo se upravo izdrogirali sa tabletama protiv prehlade, njih dvojica da se nebi raboleli, znaci preventivno a ja ...ma meni vise nista ne pomaze...:)

Kamere su spremne...

Don't touch that dial:)...

Stigli smo!

Cudne stvari se desavaju a nismo jos ni posteno krenuli. Bog kao da nam daje znakove, uskoro cemo saznati kakve. Sasa I Boris su jos juce trebali da dodju u Amsterdam I da me sacekaju ali silom prilika su morali da odgode let za jedan dan. Pukao je motor!

Dobro sada, desavajiu se takve stvari ali jutros mi je Sale javi da je I drugi avion imao kvar ali su na jedvite jade uspeli da su ukrcaju na avion. Kakav stres!!

Ja, na drugu stranu sam u drugoj nepogodi, tesko prehladjen. Bolje da ni ne opisujem stadium ove prehlade da ti ne pokvarim rucak. Dobro sada, sta je tu je, izdrzace se sve, samo da Plavi oderu Gaucose:)

Parkirao sam moj Jeepa na Herndon public parkingu I uhvatio bus do Dulles aerodroma. Provalio sam da sa L'enfant Plaze moze da se uhvati isti taj bus za samo $3.00 skroz do aerodroma!

Check in je trajao vecnost a o kontroli I da ne pricam. Ja se kljukam. Nekim tabletama sto su Sale I Boris preporucili ali nema vajde. I sada dolazi najbolji trip. Za vreme checkinga (ili vek kako se to kaze na Srpskom) nisu mi dali sediste nego kao posle. Ulazim u avion I umesto levo mene stjuardesa seda u biznis klasu sa krevetom! Prvi put u zivotu da letim prekookeanskim u nekom luksuzu. Priznajem da vredi svaki cent, pogotovo ako si bolestan kao ja.

Do mene sedi srednjovecna zena koja je pricala Holandski sa covekom preko puta. Ja uzeh telefon da se pohvalim mojim kompadresima kad ova do mene ni pet ni sest nego poce da parla na nasem.

Ispricasmo se mi tako o svemu. Ona se udala za nekog Holandjana I imzaju kuce na Floridi, Holandiji I Belgiji. Vrlo interesantna zena. Pola leta smo pricali o Bog I religiji I jos nekim interesantnim temama.

Sada sedim u kaficu na Schipol aerodromu I posmatram narandzaste holandeze kako se migolje. Sale I Boris samo sto nisu stigli. Iznajmljujemo auto I pravac Gelsenkirchen. Ovaj dan ce da se pamti u nasem fudbalu, nadam se da cemo nas trojica da prevagnemo pobedu...

Do skorog pisanja...

P.S. Ovo sve pisem sa blekberija tako da se izvinjavam na greskama:) evo sleteli su...pisu SMSom

posaljite vase dozivljaje, slike, video i fotke iz nemacke

Mateja Kezman

Hands Up Serbia and Montenegro's forward Mateja Kezman practices with a ball during a training session on 14 June 2006. They play their second game against Argentina on 16 June.
Copyright: AFP

posaljite vase dozivljaje, slike, video i fotke iz nemacke

brazilska podrska

photo links

http://www.fotorola.com/uploads/528ed30d97.jpg

http://img138.imageshack.us/my.php?image=61jy1.jpg

http://www.stadionwelt.de/wmspecial/fotos/wm_tagebuch/20060611/29/127.jpg

http://www.stadionwelt.de/wmspecial/fotos/wm_tagebuch/20060611/29/126.jpg

http://www.stadionwelt.de/wmspecial/fotos/wm_tagebuch/20060611/29/125.jpg

http://img1.imagetitan.com/img1/1/20/drugopoluvreme_pm_01-122638172-2.jpg
http://img1.imagetitan.com/img1/1/20/drugopoluvreme_pm_10-122638181-2.jpg
http://img1.imagetitan.com/img1/1/20/scg_holandija_pm_13-122588166-2.jpg

http://www.stadionwelt.de/wmspecial/fotos/wm_tagebuch/20060611/28/102.jpg

http://www.stadionwelt.de/wmspecial/fotos/wm_tagebuch/20060611/28/103.jpg

http://www.fsj.co.yu/images/sp2006/nemacka/nav-scg-hol-264.jpg

http://www.lvz-online.de/slideshow/bilder_slideshow/serbe_hollaender.jpg

http://img148.imageshack.us/img148/2614/196pq.jpg
http://img148.imageshack.us/img148/3999/174hw.jpg
http://img148.imageshack.us/img148/9928/131ti.jpg
http://img148.imageshack.us/img148/2226/74xg2.jpg
http://img187.imageshack.us/img187/1638/295ts.jpg
http://img119.imageshack.us/img119/7189/argen38ue.jpg
http://img364.imageshack.us/img364/2158/argen47ar.jpg
http://img364.imageshack.us/img364/6066/argen52dy.jpg


posaljite vase dozivljaje, slike, video i fotke iz nemacke

kamuflaza

Zboriste u Gelsenkirchenu

Vidic Out

13/06/2006 | Source: B92
Kraj Svetskog prvenstva za Vidića!

Reuters

Fudbalski reprezentativac SCG Nemanja Vidić zbog povrede neće nastupati na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj.

Vidić je na treningu u ponedeljak doživeo težu povredu kolena, a posle detaljnog lekarskog pregleda ispostavilo se da neće biti u stanju da igra bar nekoliko nedelja.

Radi se o povredi kolateralnog unutrašnjeg ligamenta levog kolena.

Serbian Soccer Fan

The Netherlands 1:0 Serbia & Montenegro

danijel ljuboja

Da covek ne poveruje! Neki dan je Petkovic rekao da su nasi "ukomponovani kao Bah", ali pokazalo se nesto sasvim suprotno. Jos jednom su nam "Lale" dali po usima. Ovoga puta su nas nadigrali i dokazali da su i dalje za klasu bolji. Van Basten je prozreo nasu strategiju i nacin na koji igramo. Nasi igraci su izgledali kao da loptu u zivotu nisu videli. Nadam se da ce Petko da ne opameti i pusti Ljuboju, Koromana, Zigica i Vidica da zaigraju od pocetka u sledecoj, i verovatno odlucujucoj utakmici protiv Argentine.

Protiv Gaucosa stizem uzivo sa par drugara iz Vasingtona. Slede dnevni izvestaji i fotke sa dozivljaja iz Nemacke. Jos da dodam da Krstajicevi dugi pasovi i Duljajeva odbrana protiv Robena su bili tragicni. Igrali smo emotivno i neorganizovano. Sto je zacudjujuce je da nasi igraci jednostavno ne trce! Pozrtvovanost je bila na razini Mrtvog mora. Razocarali su me do bola.

P.S. Nadam se da ce nas tim da odgleda ovu sramotnu utakmicu i pokusa da se radikalno promeni, mada cisto sumnjam.